Najekonomičniji vid grejanja - Kako odabrati grejanje za stan i kuću?

Stižu hladni dani i sve češće se postavlja pitanje - kako se najpovoljnije zagrejati, a da se pritom ne odreknemo komfora? Dok se neki oslanjaju na dobro staro centralno grejanje, drugi se snalaze sa strujom, gasom, drvima, a sve je popularniji i pelet. Iskustva korisnika foruma, koja ovde prenosimo bez imena, jasno pokazuju da univerzalnog odgovora nema - ali da postoje obrasci i saveti koji vam mogu uštedeti novac i nerve.

Kako se ljudi zaista greju - iskustva iz prve ruke

Jedna od najčešćih dilema glasi: da li je struja definitivno najnepovoljniji i najskuplji način grejanja? Iskustva su podeljena. Oni koji žive u starim zgradama bez izolacije često se žale na astronomske račune kada koriste klasične radijatore ili grejalice. „Sigurna sam da je struja definitivno najnepovoljniji i najskuplji način grejanja“, napisala je jedna sagovornica koja se ipak odlučila za kaljevu peć. Ipak, mnogi ističu da je najekonomičniji vid grejanja zapravo noćno akumulaciono grejanje - takozvana TA peć.

„Živim u stanu u novoj zgradi sa fenomenalnom izolacijom i grejem se na struju. Koristim TA peć i mermoterm. Peć uključim noću da se naukumuliše po jeftinoj struji, a danju isključim i samo povremeno pustim da desetak minuta duva ventilator. Računi su mi vrlo mali, čak i zimi, i sve to zbog fantastične izolacije“, ispričao je jedan korisnik. Ovo pokazuje da se isplativost često ne krije u samom energentu, već u kvalitetu objekta.

Centralno grejanje - blagoslov ili prokletstvo?

Za mnoge je centralno grejanje sinonim za bezbrižnu zimu. „Mogu reći samo blago onima koji imaju dobro centralno grejanje, uvek i svugde toplo a jeftino“, napisala je jedna učesnica diskusije. Međutim, stvari nisu tako jednoznačne. Dok neki uživaju u konstantnoj temperaturi i šetaju u kratkim rukavima, drugi se žale da je grejanje uključeno samo do ponoći, a počinje tek od šest ili sedam ujutru. „Centralno grejanje jedino što mi smeta je to što traje do 12h uveče i počinje tek od 6-7h ujutru“, navodi se u jednom komentaru.

Postoje i velike razlike u ceni. Dok neko za stan od 55 kvadrata plaća toplanu oko 4.000 dinara mesečno tokom cele godine, drugi su zabeležili da im centralno grejanje donosi znatno veće troškove od očekivanog. „Centralno grejanje je super, ali kad ti dođe račun mama moja, dođe mi da plačem. Nije svuda gas jeftin, kod nas u Vojvodini je preskup“, kaže jedan od glasova. Zanimljivo je da su se mnogi požalili i na situacije kada toplane odlažu početak grejne sezone, pravdajući se temperaturom iznad 12 stepeni, pa ljudi danima cvokoću.

Gas - obećanje i realnost

Gasifikacija je u ekspanziji, ali gas nije svuda podjednako pristupačan. Korisnici su podeljeni - neki tvrde da je gasovod trenutno najjeftiniji, naročito jer se plaća po potrošnji, a ne unapred. „Gas je povoljniji zato što ne treba da se plati unapred, već po potrošnji, za razliku od drva, uglja ili lož ulja“, ističe jedan komentar.

Sa druge strane, mnogi su svedoci ogromnih računa za gas. Jedna porodica navodi da su pre mesec dana uveli gas u kuću od 260 kvadrata sa odličnom izolacijom i novom stolarijom, a očekuju račune od oko 25.000 dinara mesečno. Drugi za stan od 150 kvadrata plaćaju zimi 15.000 dinara. „Izgleda da ne mislimo na istu stvar. Kod nas u Sremu je gas preskup“, dodaje neko iz Vojvodine. Međutim, postoje i oni koji su prezadovoljni - mali stan sa dobrom izolacijom i programiranim grejanjem svega 2-3 sata dnevno može doneti prihvatljive troškove.

Čvrsta goriva - tradicija koja ne posustaje

Drva i ugalj i dalje imaju svoje vatreno poklonike. Kaljeva peć se u mnogim domaćinstvima pominje sa gotovo sentimentalnom notom. „U stanu imam kaljevu peć i moram da priznam da ništa tako lepo ne zagreje prostor kao ona. Ipak, potrebno je vreme dok se zagreje, a i malo je nezgodno zbog držanja drva i pepela“, navodi jedna ispitanica. Drugi dodaju da su sa kaljevom peći prezadovoljni - potrošnja od 6,5 do 7 metara drva za ceo stan od 70 kvadrata izađe oko 26.600 dinara za celu zimu, što je, kako kažu, vrlo mali trošak.

Međutim, mane su očigledne: potrebno je ložiti, čistiti pepeo, obezbediti mesto za ogrev. „Definitivno najjeftinije, ali moraš malo da se pomučiš. Naložimo ujutro, natovarimo, zatvorimo i do sledećeg jutra ne diramo. Kada nisu jako hladni dani, ložimo svaki drugi dan“, opisuje jedan korisnik. Oni koji su prešli na centralno grejanje na čvrsto gorivo (kotao na ugalj i drva) često kažu da je to pun pogodak - cela kuća je topla, a troškovi su uporedivi sa grejanjem samo nekoliko prostorija. „Celu zimu izguramo sa 4-5 tona uglja i topla nam je cela kuća, a pre smo kupovali po 10 metara drva i samo grejali dve prostorije. Sad za istu količinu para grejemo celu kuću“, svedoči neko ko je uveo Alfu central.

Struja - najskuplja ili ipak najpovoljnija?

Kada se pomene grejanje na struju, mnogi pomisle na ogromne račune. I zaista, grejanje običnim grejalicama ili uljanim radijatorima danju može da bude ekonomski pogubno. Jedna korisnica je opisala dramu sa uljanim radijatorom - zbog lošeg produžnog kabla istopila se plastika utikača, što ju je dodatno uplašilo. Ipak, najekonomičniji vid grejanja po mišljenju mnogih je noćno akumulaciono grejanje, odnosno TA peći.

„Struja jeste sve dok nam ne uvedu restrikcije zbog prevelike potrošnje. Ali ako koristiš noćnu tarifu, razlika je ogromna“, objašnjava jedan komentator. Oni koji imaju dvotarifno brojilo i dobru izolaciju navode da im računi zimi ne prelaze 7.000-8.000 dinara za stanove i do 85 kvadrata. Norveški radijatori takođe imaju svoje zagovornike - „Nista ne greje bolje od norveških radijatora i nista nije ekonomicnije od norveških radijatora i nista ne izgleda lepse od norveških radijatora“, tvrdi jedan oduševljeni korisnik, uz napomenu da je izolacija preduslov.

Inverterske klime su još jedna opcija koja sve više dobija na popularnosti. One mogu da greju i kada je napolju -20 stepeni, a zbog visokog koeficijenta efikasnosti troše relativno malo struje. „Prešli smo na inverter klime i računi su nam duplo manji. Toplo je u stanu 22-23 stepena, a ne brinemo se o loženju“, kaže jedan od onih koji su se odlučili za ovu moderniju varijantu.

Pelet, toplotne pumpe i geotermalna energija - budućnost već stigla?

Za one koji grade ili temeljno renoviraju kuće, pelet i toplotne pumpe predstavljaju sve primamljivije rešenje. Pelet - mali peleti od presovane drvne prašine - donose čistoću i automatizaciju, a cena je približna uglju. „Grejem se na pelet i mogu reći da je super. Na svaka 3-4 dana se istrese svetli prah veličine šake i to je to“, objašnjava jedan korisnik. Mnogi ga hvale jer nema prljanja kao kod uglja, a kotlovi na pelet često imaju automatsko doziranje.

Toplotne pumpe, koje koriste energiju podzemnih voda ili vazduha, najekonomičniji su vid grejanja na duge staze, ali zahtevaju veću početnu investiciju. „Najekonomičniji vid grejanja su definitivno toplotne pumpe. Posle jedne grejne sezone mogu da toplo preporučim. Računi su minimalni, svega 3.000 dinara u januaru za površinu od 110 m2“, piše zadovoljna vlasnica. Naravno, uslov je da imate mogućnost bušenja bunara ili postavljanja odgovarajućeg sistema. Geotermalno grejanje je još uvek retkost, ali oni koji su se odvažili ne kriju oduševljenje.

Izolacija - prava tajna uštede

Skoro svaki komentar u raspravi dotakao se jedne ključne stvari: ma koji energent da odaberete, bez dobre izolacije, pare idu u vetar. „Svako grejanje će biti ekonomično ako imaš izolaciju“, poručuje jedan učesnik. Drugi daje konkretan primer: pre izolacije, u sobi na severnoj strani temperatura je bila oko 5 stepeni; posle postavljanja izolacije drži 20-22 stepena. „Bez izolacije - ništa“, kategoričan je jedan iskusan domaćin.

Zgrada sa termoizolacionom fasadom i unutrašnjom izolacijom (stiropor u zidovima) može drastično da smanji potrebu za grejanjem. Jedan korisnik se uselio u novu zgradu sa takvom izolacijom i navodi da mu je dovoljna TA peć koja se uključi samo noću, a danju samo povremeno duva, i računi su mu smešni. Drugi je napravio test: posle postavljanja izolacije, računi za grejanje su mu se prepolovili, a kuća je konstantno toplija.

Kombinovani sistemi - sigurnost u nesigurnim vremenima

U vreme kada cene energenata divljaju, a snabdevanje može da bude neizvesno (kao što smo svedočili sa gasom), mnogi se odlučuju za kombinovane sisteme. Najčešća preporuka je kotao na čvrsto gorivo plus gasni kotao - kada se jedan ugasi, drugi automatski preuzima. „Sa dobrom izolacijom sve je mnogo ekonomičnije. Tebi savetujem da uradiš centralno grejanje sa dva kotla, na čvrsto gorivo i na gas. Kada se kotao na čvrsto gorivo noću ili dok ste na poslu zagasi, gasni kotao se automatski uključuje i greje“, predlaže jedan forumski stručnjak.

Neki idu i dalje - kombinuju TA peći sa inverter klimama, a za najveće hladnoće koriste i malu grejalicu na plin (propan-butan bocu) koja, iako malo smrducka, može da bude spasonosna. „Imam iskrinu već 12 godina, ali je uključim samo po najvećim mrazevima jer imam odličnu izolaciju i sa TA peći se fino grejem za nevelike pare“, piše jedna korisnica.

Kako odabrati za sebe?

Iz iskustava koja su podeljena, može se izvući nekoliko univerzalnih saveta:

• Prvo rešite izolaciju. Bez obzira da li ste u stanu ili kući, to je investicija koja se višestruko vraća. Ni najjeftiniji energent neće pomoći ako toplota curi kroz tanke zidove i lošu stolariju.
• Razmotrite dvotarifno brojilo. Ukoliko se grejete na struju, obavezno pređite na dvotarifni sistem i koristite TA peći. Noćna struja je četiri puta jeftinija, a tokom dana peć polako otpušta akumuliranu toplotu.
• Centralno grejanje je komforno, ali nije uvek najjeftinije. Ukoliko vam je stalo do potpune bezbrižnosti i ravnomernog grejanja, daljinsko grejanje je sjajno. Međutim, računi se plaćaju cele godine, a naplata po kvadratu može da bude nepovoljna ako ste dobro izolovani, a komšije nisu.
• Gas je povoljan samo ako imate mali, dobro izolovan prostor. Za velike kuće, naročito u krajevima gde je gas skup, računi mogu da budu ozbiljan udar na budžet. Prednost je mogućnost programiranja i plaćanja po potrošnji.
• Čvrsta goriva - jeftina, ali zahtevaju rad. Drva i ugalj su i dalje među najpovoljnijim opcijama, posebno ako imate svoju šumu ili pristup povoljnom ogrevu. Međutim, loženje, čišćenje i skladištenje nisu za svakoga. Pelet nudi kompromis - čistije i automatizovano, a cena je konkurentna.
• Toplotne pumpe - budućnost za one koji mogu da ulože. Dugoročno najisplativije, naročito u kombinaciji sa podnim grejanjem. Početni trošak je visok, ali se isplati za 5-10 godina.
• Kombinujte sisteme. Imati alternativu je zlata vredno - npr. TA peć + inverter klima + mali kamin ili plinska grejalica za ekstremne situacije. Tako ste mirni i kad padne sistem ili poskupi neki energent.

Još par reči o sigurnosti i zdravlju

Iz priča korisnika izdvajaju se i važne napomene: jednom prilikom zbog neadekvatnog produžnog kabla zamalo je došlo do požara sa uljanim radijatorom. „Kad samo pomislim da pri izlascima iz stana nismo uvek isključivali radijator… mogu samo da zahvalim bogu što se ovo desilo kad smo bili kod kuće i nismo spavali“, piše jedna korisnica. Zato, ukoliko koristite jake grejne uređaje, obavezno proverite električne instalacije i koristite kvalitetne produžne kablove i utičnice.

Što se tiče plinskih peći (na bocu), one mogu da budu dobro rešenje za povremeno dogrevanje, ali valja birati proverene marke koje imaju zaštitu od zasićenosti vazduha ugljen-dioksidom i ne isušuju previše vazduh. Korisnici su pomenuli da dobre plinske peći (poput Bosch-ovih modela) ne ostavljaju miris i odlično greju, ali je početna investicija nešto viša.

Podno grejanje, naročito električno, ima svoje poklonike i protivnike. Neki tvrde da diže prašinu i širi krvne sudove u nogama, dok drugi kažu da je osećaj fenomenalan i da nisu primetili nikakve zdravstvene tegobe. Sigurno je da podno grejanje daje prijatnu toplotu, ali zahteva dobru izolaciju poda i ne preporučuje se ispod parketa koji nije termički obrađen.

Šta kažu računi - konkretni primeri

Da bismo dobili sliku, evo nekoliko uporednih primera iz diskusije (cene su iz perioda prethodnih godina, ali odnosi su i dalje aktuelni):

• Stan 55 m2, centralno grejanje (toplana): 4.000 din/mesečno cele godine, plus struja za ostalu potrošnju.
• Stan 85 m2, norveški radijatori: zimi račun za struju (uključujući sve ostale potrošače) oko 6.000-7.700 din, leti znatno manje. Centralno grejanje za istu kvadraturu izašlo bi 6.000 din mesečno cele godine, što znači da je na godišnjem nivou grejanje na norveške radijatore povoljnije.
• Kuća 110 m2, etazno grejanje na struju (kotao 18 kW, koristi 12 kW): zimi računi od 8.000 do maksimalno 9.000 dinara, ali uz veoma dobru izolaciju i pametno korišćenje noćne tarife.
• Kuća 120 m2, 6 TA peći ukupne snage 21 kW: račun za struju zimi oko 7.000 dinara (uključujući svu ostalu potrošnju). Greje se isključivo noćnom strujom, uz dobru regulaciju.
• Kuća 150 m2, gas: do 15.000 dinara mesečno u najhladnijim mesecima. Posle postavljanja spoljne izolacije, račun pao na 7.000 dinara.
• Kuća 200 m2, centralno na drva i ugalj: ukupni trošak drva i uglja za sezonu: 8 m drva + 3 tone uglja (ako imate svoja drva, samo ugalj je trošak).

Ovi podaci jasno pokazuju da najekonomičniji vid grejanja nije isti za svakoga - on zavisi od veličine objekta, izolacije, dostupnosti energenata i ličnih navika. Međutim, jedna stvar je nepogrešiva: što se više uloži u izolaciju i pametno upravljanje potrošnjom (korišćenje noćne tarife, termostata, programabilnih sistema), to su troškovi niži bez obzira na primarni energent.

Zaključak - pobedite zimu mudrošću, ne samo novcem

Iz svih ovih iskustava izranja jasna poruka: pre nego što se odlučite za neki sistem grejanja, pogledajte svoj objekat. Uložite u stolariju, fasadu, plafone. Ne dozvolite da vam toplota beži kroz prozore koji ne dihtuju ili tanke zidove. Ako ste u stanu i nemate mogućnost da menjate fasadu, bar zaptivajte prozore, stavite roletne i razmislite o unutrašnjoj izolaciji na hladnim zidovima.

Kad su u pitanju uređaji, iskustva ljudi su neprocenjiva: TA peć sa noćnom tarifom je gotovo uvek najpovoljnija strujna opcija. Norveški radijatori su odlični ako je izolacija vrhunska. Inverter klime pružaju grejanje i hlađenje uz malu potrošnju. Oni koji imaju kuće i mogućnost skladištenja, često se odlučuju za kombinaciju kotla na čvrsto gorivo i gasa, ili prelaze na pelet koji donosi automatiku bez prljavštine.

I za kraj - ne zaboravite na osnovnu ljudsku toplotu. Kao što neko duhovito primeti u diskusiji: „Najekonomicniji vid grejanja je grljenje sa voljenom osobom, a kad nje nema, onda TA peć koja se uključi tokom noći na jeftinu struju.“

Spremite se za zimu mudro, i neka vam bude toplo - i u džepu i u domu.