Li ostati u mestu i nadati se nečemu? Izazovi pravničke karijere i putevi do uspeha

Li ostati u mestu i nadati se nečemu? - Realnost pravničkog tržišta rada u Srbiji

Na hiljade diplomiranih pravnika svake godine izađe na tržište rada sa istim pitanjem: „Li ostati u mestu i nadati se nečemu?“ Ova rečenica, preuzeta iz jedne iskrene diskusije mlade koleginice, sažima osećaj beznađa i preispitivanja koji obuzima mnoge. Dok se broj upisanih studenata na pravnim fakultetima konačno smanjuje, oni koji su već stekli diplomu suočavaju se sa surovom istinom - ponuda radnih mesta je ograničena, a uslovi rada često daleko ispod očekivanja. U ovom članku dajemo pregled stvarnog stanja, iznoseći anonimizovana iskustva sa foruma, bez imena i ličnih podataka, kako bismo pomogli svima koji razmišljaju o svojoj karijeri u pravu ili već tragaju za poslom.

Prezasićenost profesije - brojke koje upozoravaju

Podaci pokazuju da je interesovanje za pravne studije u padu. Na beogradskom Pravnom fakultetu ove godine prvi put su ostala slobodna mesta, dok su u Nišu i Kragujevcu brojke drastično opale - od 600 planiranih mesta upisano je svega 340 studenata, od čega 280 na budžetu. To je signal da mladi ljudi polako uviđaju da diploma pravnika više nije garancija sigurnog zaposlenja. Ali šta se dešava sa onima koji su već u sistemu?

Na birou rada trenutno se nalazi više hiljada pravnika, a konkurencija je nemilosrdna. Mnogi poslodavci traže kandidate sa položenim pravosudnim ispitom i višegodišnjim iskustvom, dok početnicima nude neplaćeno volontiranje ili plate koje se kreću oko 30.000 - 40.000 dinara. Zapošljavanje pravnika postaje sve veći izazov, naročito u manjim sredinama gde se poslovi dele po principu preporuke ili stranačke pripadnosti.

„Poniženje ili realnost?“ - Priče iz prvog lica

Na forumima se često vode žučne rasprave o tome šta je prihvatljivo, a šta ponižavajuće. Jedna diplomirana pravnica sa položenim pravosudnim ispitom piše: „Ja sam jedna od onih pravnika bez pravosudnog koji je već podugo na birou, pa me zanima da li ima neko da je radio kao poslovni sekretar. Ne mogu da verujem da sam došla do trećeg kruga razgovora za poslovnog sekretara - katastrofa, ali šta ćeš.“ Druga koleginica dodaje: „Spremna sam da prihvatim posao i za 35.000 dinara, jer i to je bolje nego nula. Promaja mi duva kroz džepove.“

Međutim, ima i onih koji smatraju da pristajanje na minimalac dugoročno šteti celoj profesiji. „Ponižavanje je biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim i radovati se poslu od 35 hiljada. Tačka,“ poručuje jedan komentar. Ovakva polarizacija pokazuje koliko su emocije pomešane - s jedne strane strah od nezaposlenosti, s druge dostojanstvo i vrednost obrazovanja.

Advokatura - san ili iluzija?

Mnogi mladi pravnici sanjaju o advokaturi kao vrhunskom izrazu profesije. Međutim, realnost je često drugačija. Pripravnički staž kod advokata najčešće podrazumeva volontiranje ili bednu naknadu. „Koleginica se zaposlila u advokatskoj kancelariji sa početnom platom od 100 evra, dok joj drugarice kod notara 'šijaju' sa prihodima. Radno vreme joj je od 8 do 19 sati, plus nosi posao kući,“ - svedoči jedna od učesnica.

Iskustva pokazuju da advokatske kancelarije često koriste pripravnike za administrativne poslove, bez prave edukacije. Oni koji istraju i polože pravosudni ispit, suočavaju se sa sledećom preprekom - upisninom u Advokatsku komoru od 4.000 evra. Mnogi to vide kao sredstvo za suzbijanje konkurencije. „Deca advokata plaćaju samo 40 evra, a mi ostali 4.000. To je čist lopovluk,“ žali se jedan pripravnik.

Sa druge strane, postoje i pozitivni primeri. Advokati sa višegodišnjim iskustvom priznaju da prvih par godina „jedeš korenje“, ali da se isplati ako istinski voliš posao. „Ja ovaj posao obožavam. Sve za šta se borim biće moje. Za jedno dve godine biće bolje,“ poručuje jedna koleginica koja je sama osnovala kancelariju.

Javni beležnici i izvršitelji - poslovi iza zatvorenih vrata

Notari i javni izvršitelji često se doživljavaju kao elitni sloj pravničke branše. Ipak, zaposleni kod njih retko dele to bogatstvo. Jedan pripravnik kod javnog beležnika opisuje: „Radim pod ugovorom o radu, ali plata mi je 30.000 dinara. Radno vreme je od 9 do 5, ali uvek ostajemo duže. Stranke dolaze, a ja kucam ostavinska rešenja po ceo dan. Nema napredovanja, sve što zaradite ostane beležniku.“

Dešava se i da notari zapošljavaju osobe sa srednjom školom za administrativne poslove, dok diplomirane pravnike drže na minimalcu ili ih teraju da volontiraju. „U mojoj kancelariji notar je posle otkaza jednog pravnika zaposlio osobu sa srednjom. Za složenije poslove ima jednog pravnika sa pravosudnim, a devojci sa istim ispitom nudio je volontiranje prvih šest meseci,“ otkriva jedan komentar.

Uloga veza i preporuka - bez njih ništa?

Gotovo svaki učesnik diskusije slaže se da je zapošljavanje pravnika gotovo nemoguće bez jake veze ili preporuke. „Da li je neko dobio posao istinski bez veze? Da li postoji poslodavac koji prima na lepe oči i znanje?“ pita se jedna koleginica. Odgovori su uglavnom pesimistični - čak i kada se raspišu konkursi, kandidati su unapred poznati. „Išla sam na razgovor u jednu firmu, procedura je bila: prvo testovi, ali platu ne kažu. Na kraju su javili da sam ušla u uži krug, ali da je odabran pogodniji kandidat - onaj sa jačom vezom,“ piše jedna pravnica.

Državne službe su poseban problem. Iako formalno postoje oglasi, mahom se popunjavaju kadrovima bliskim vladajućoj stranci. „U sudu primaju samo one koji su već radili na određeno, i tako produžavaju ugovore u nedogled. Sve je namešteno,“ tvrdi drugi komentar. Međutim, ima i onih koji su uspeli bez političke podrške - ali obično nakon dugog volontiranja koje im je donelo preko potrebno iskustvo i kontakte.

„Nije sramota raditi nešto drugo“ - prekvalifikacija i alternativni putevi

S obzirom na teškoće, mnogi pravnici odlučuju da se prekvalifikuju ili potraže posao van struke. Jedna diplomirana pravnica deli svoju dilemu: „Bavila sam se iz hobija web programiranjem, a takođe sam kao student zarađivala marketingom preko interneta. Iskreno, mogla bih da se snađem i doguram do plate od preko 60.000 dinara. Najveći strah mi je što sam sebe ubedila da ću biti advokat i sada ne mogu da raskrstim sama sa sobom.“

Ovakvih primera je sve više. Neki odlaze u inostranstvo i rade poslove koji nemaju veze sa pravom, ali donose mnogo veću zaradu. Drugi se okreću pisanju, digitalnom marketingu ili IT sektoru. Koleginica koja je odlučila da potpuno napusti pravo kaže: „Mislim da ekonomija u našoj zemlji ne ide nikuda u narednih 20 godina. Shvatila sam da tu jednostavno nema budućnosti za mene. Diploma je tu da dokaže da sam spremna izgurati do kraja, ali ću se pronaći u karijeri koja podrazumeva rad sa klijentima iz inostranstva.“

Zanimljivo je da znanje stečeno na pravnim studijama može biti od koristi i u drugim oblastima - logičko razmišljanje, analitičke sposobnosti i snalaženje u kompleksnim propisima mnogi poslodavci visoko vrednuju. „Ja sam svoje pravničko znanje iskoristila da pokrenem sopstveni biznis u konsaltingu - nema veze sa sudnicom, ali živim pristojno,“ iskustvo je jedne preduzetnice.

Šta kažu iskusniji - saveti koji vrede

U moru negativnih komentara, provlače se i konstruktivni saveti. Iskusni advokat koji je prošao kroz sito i rešeto poručuje: „Svaki posao dok je pošten je i dobar. Ali ako te neko iskorišćava, ne daj se. Ja sam promenio tri kancelarije dok nisam našao onu koja ceni moj rad. Bitno je da ne odustaješ i da stalno učiš. Kad jednom staneš na noge, niko ti ne može ništa.“

Drugi naglašavaju važnost kontinuiranog usavršavanja, bez obzira na oblast. „Pravosudni ispit je samo početak. Ja sam nakon njega upisao master iz poreskog savetovanja i sada radim u velikoj revizorskoj kući. Da sam ostao u sudu, verovatno bih tapkao u mestu,“ piše jedan kolega.

Korisna je i preporuka da se mladi pravnici umrežavaju, posećuju stručne skupove i ne plaše se da pokucaju na vrata potencijalnih poslodavaca. „Nemojte samo slati CV i čekati. Idite lično, raspitujte se, nudite volontiranje dok ne steknete reference. Meni se isplatilo - posle godinu dana dobio sam stalni posao,“ svedoči jedan od učesnika foruma.

Volontiranje - nužno zlo ili ulaganje u budućnost?

Volontiranje je nezaobilazna tema. Mnogi pravnici prve radne korake započinju bez novčane naknade. Jedna koleginica priznaje: „Radila sam kao volonter u sudu pune dve godine. Posle toga sam lakše našla posao, jer su me već poznavali i znali koliko vredim.“ Ipak, brojni komentari upozoravaju da volontiranje često služi kao paravan za eksploataciju. „Advokati vrte pripravnike na po par meseci - kad istekne probni rad bez plate, dovedu novog. To je običan bezobrazluk,“ ljuti se jedan diplomac.

Pojedine advokatske kancelarije čak odbijaju da prijave pripravnika preko Nacionalne službe za zapošljavanje, iako bi time mladi pravnik ostvario pravo na stručnu praksu i naknadu. „Moj prijatelj je volontirao kod advokata godinu dana, a da ga ovaj nije ni prijavio. Na kraju je odustao i otišao da radi na tehničkom pregledu za 35.000 dinara,“ kaže jedan od komentara.

Psihološki pritisak i očuvanje dostojanstva

Dugotrajna nezaposlenost i stalno odbijanje ostavljaju posledice na samopouzdanje. „Posle stotinu poslatih prijava i pet odlazaka na razgovore gde me odbiju uz floskulu 'javićemo vam', čovek počne da sumnja u sebe. Da li sam ja kriv što sam završio državni fakultet, a ne privatni sa kupljenom diplomom?“ pita se jedan diplomac.

Na forumima se često povlači paralela između studenata državnih i privatnih fakulteta. Dok jedni tvrde da su privatni fakulteti srozali profesiju, drugi podsećaju da se na pravosudnom ispitu vidi pravo znanje, bez obzira na to odakle diploma dolazi. „Ja sam završila privatni fakultet i položila pravosudni pred najstrožim profesorima. U mojoj firmi me hvale kao vrsnog pravnika. Deca sa državnog su padala na ispitu ispred mene,“ glasi jedan od odgovora. Ovakve debate pokazuju koliko je tržište rada surovo i koliko je svima stalo do dokazivanja.

Da li je kraj za one koji ne žele da idu preko veze?

Iako se stiče utisak da je sve pod kontrolom nekoliko uticajnih krugova, ipak ima i svetlih primera. „Moj drugar je u manjem mestu otvorio advokatsku kancelariju i posle tri godine živi sasvim pristojno. Istina, radio je kao konobar vikendom da pokrije troškove, ali je uspeo,“ priča jedan učesnik. Drugi dodaje: „Koleginica se zaposlila u EPS-u na veoma dobroj poziciji - plata joj je šestocifrena. Istina, preko stranke je ušla, ali sada radi odlično svoj posao. Nije sve crno-belo.“

Ključno je, slažu se svi, biti uporan i spreman na kompromise, ali i postaviti granicu. „Ne morate odmah da pristanete na bilo šta. Možete da volontirate pola godine, a za to vreme tražite nešto bolje. Ja sam tako uradio i isplatilo se,“ savetuje jedan kolega.

Zaključak: Da li ostati u mestu i nadati se nečemu?

Pitanje postavljeno na početku - „li ostati u mestu i nadati se nečemu“ - nema jednostavan odgovor. Iskustva sa foruma pokazuju da je pravnički poziv u Srbiji pun izazova: previše diplomiranih pravnika, malo dobro plaćenih poslova, volontiranje koje se odugovlači i veze koje otvaraju vrata. Ipak, nije sve izgubljeno. Oni koji su spremni da uče, prilagođavaju se i ne odustaju, mogu pronaći svoj put - bilo u advokaturi, javnom beležništvu, privredi ili nekoj potpuno novoj oblasti.

Ako ste na raskrsnici, zapitajte se šta vas zaista ispunjava. Možda je vreme da prihvatite da ćete prvih nekoliko godina raditi za manju platu, ali uz plan napredovanja. Možda ćete se odlučiti za prekvalifikaciju i iskoristiti pravničko analitičko razmišljanje u drugoj industriji. A možda ćete, uprkos svemu, ostati verni svojoj prvoj ljubavi i izgraditi karijeru upravo u pravu - jer strast i znanje na kraju uvek isplivaju.

Ono što je sigurno jeste da ćete, šta god odlučili, biti deo generacije koja menja sliku profesije. Svako iskustvo, pa i ono naizgled negativno, oblikuje vas i čini boljim pravnikom - ili boljim stručnjakom u bilo kom drugom pozivu. I zapamtite: niste sami, hiljade kolega prolazi kroz isto. Zato razmenjujte iskustva, pomažite jedni drugima i ne dozvolite da vas obeshrabre. Jer u moru „veza i poznanstava“, uvek ima mesta za one koji znaju, umeju i ne odustaju.