Zaštita pasa i mačaka od buva i krpelja: kompletan vodič kroz prevenciju, simptome i tretman

Zaštita pasa i mačaka od buva i krpelja nije samo sezonska obaveza

Kada dođu topli dani, mnogi vlasnici pasa i mačaka počinju da se suočavaju sa istim problemom: buve i krpelji. Ovi paraziti ne napadaju samo životinje koje žive napolju. Mogu da se pojave i kod ljubimaca koji žive u stanu, koji izlaze samo kratko u dvorište ili se šetaju po betonu. Razlog je jednostavan: buve i krpelji mogu da uđu u kuću preko dlake ljubimca, preko obuće, odeće, tepiha, nameštaja, pa čak i preko poseta drugih životinja. Zato zaštita od buva i krpelja mora da bude osmišljena, redovna i prilagođena konkretnom psu ili mački.

Mnogi vlasnici reaguju tek kada primete da se ljubimac češe, da po njemu ima crnih tačkica ili da je na koži pronađen krpelj. Tada je problem već uznapredovao. Buve se brzo razmnožavaju, a krpelji mogu da prenesu ozbiljne bolesti pre nego što ih uopšte primetite. Zato je najbolje delovati preventivno, ali i znati šta raditi kada do napada ipak dođe. Ovaj tekst objašnjava kako da napravite praktičan sistem zaštite, koje su razlike između preparata, kako da tretirate prostor u kome ljubimac boravi i kada je neophodno da se obratite veterinaru.

Zašto su buve i krpelji opasni za pse i mačke

Buve su mali paraziti koji se hrane krvlju. Njihov ugriz izaziva svrab, crvenilo i iritaciju. Kod osetljivih životinja može da se razvije alergijski dermatitis, stanje u kome i mali broj buva izaziva intenzivno češanje, gubitak dlake i ranice. Osim toga, buve mogu da budu prenosioci trakavica. Kada ljubimac liže ili grize mesto ujeda, može da proguta zaraženu buvu i tako se zarazi. Zato buve nisu samo estetski problem. One mogu da oslabe organizam, izazovu infekcije kože i dugotrajno nelagodno stanje.

Krpelji su još ozbiljniji jer prenose bolesti. Najpoznatije su babezioza, odnosno piroplazmoza, lajmska bolest, anaplazmoza i erlihioza. Simptomi se često javljaju postepeno i mogu da liče na običnu prehladu ili umor. Pas može da bude bezvoljan, da odbija hranu, da ima povišenu temperaturu, da mu sluznice budu blede, da mokraća promeni boju ili da se pojavi šepanje. Kod mačaka su simptomi često još suptilniji, pa vlasnici kasno posumnjaju na parazitsku bolest. Zato pregled posle šetnje i redovna prevencija nisu preterivanje, već osnovna odgovornost.

Posebno treba imati u vidu da krpelj ne mora da bude velik da bi bio opasan. Često se na životinji nađe sitan, tamni krpelj koji je jedva vidljiv. Neki krpelji se zakače za kožu i hrane se krvlju nekoliko dana. Rizik od prenošenja bolesti raste što duže ostane na ljubimcu. Zato je važno da se pregled obavlja često, naročito posle boravka u visokoj travi, šumi, parku, dvorištu sa neuređenom zelenom površinom ili uz vodu.

Kako pravilno pregledati psa ili mačku posle boravka napolju

Pregled treba da bude temeljan, ali brz. Najbolje je da ga obavljate odmah po ulasku u kuću, pre nego što se ljubimac popne na nameštaj ili krevet. Rukama pređite preko celog tela, a zatim pregledajte kritične tačke. One uključuju:

• glavu, uši i oko očiju,
• vrat i ispod ogrlice,
• pazušne jame i unutrašnju stranu nogu,
• stomak i prepone,
• rep i okolinu anusa,
• između prstiju i ispod šapa,
• mesta gde dlaka retko raste ili gde je koža toplija.

Kod dugodlakih pasa i mačaka koristite češalj i prstima razdvajajte dlaku. Krpelji se često sakriju duboko u dlaci, pa se mogu osetiti kao male kvržice. Buve se teže vide, ali se mogu prepoznati po crnim tačkicama na koži, koje su zapravo izmet buva. Ako primetite da se ljubimac češe više nego obično, da grize kožu ili da ima crvene tačke, to može da bude znak da su buve prisutne.

Kako ukloniti krpelja bez dodatne štete

Uklanjanje krpelja je postupak koji zahteva mirnu ruku. Najbolje je koristiti pincetu ili poseban pribor za vađenje krpelja. Krpelja treba uhvatiti što bliže koži, obuhvatiti ga čvrsto, ali bez stiskanja tela. Zatim ga polako i ravnomerno povlačiti ili okretati u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Cilj je da se krpelj izvadi u celini, zajedno sa glavom. Ako deo ostane u koži, mesto treba dezinfikovati i pratiti. Ako se pojavi crvenilo, otok, gnojenje ili ljubimac počne da se ponaša bolesno, obratite se veterinaru.

Ne treba mazati krpelja uljem, alkoholom, benzinom ili drugim sredstvima pre vađenja. Takvi postupci mogu da izazovu da krpelj povrati sadržaj u krvotok, što povećava rizik od infekcije. Takođe, ne treba gnječiti krpelja prstima niti ga stavljati u usta. Posle vađenja, krpelja uništite na bezbedan način, a mesto dezinfikujte. Ako niste sigurni kako da ga izvadite, bolje je da to uradi veterinar.

Preparati za zaštitu: ampule, ogrlice, šamponi, sprejevi i prašci

Na tržištu postoji mnogo preparata za zaštitu od buva i krpelja. Oni se razlikuju po načinu primene, trajanju, jačini i bezbednosti. Nijedan preparat nije savršen i nijedan ne deluje isto na svaku životinju. Zato je važno razumeti osnovne razlike i izabrati rešenje koje odgovara uzrastu, težini, rasi, zdravstvenom stanju i načinu života ljubimca.

Ampule ili spot-on preparati

Ampule se nanose direktno na kožu, najčešće između lopatica ili duž kičme, na mestu koje ljubimac ne može lako da poliže. Deluju tako što se aktivna materija raspoređuje po koži i dlaki. Neke štite samo od buva, neke samo od krpelja, a neke od oba. Postoje i one koje deluju na unutrašnje parazite. Trajanje im je obično nekoliko nedelja, a kod nekih preparata i do nekoliko meseci, u zavisnosti od vrste i doze.

Kada koristite ampulu, obavezno pročitajte uputstvo. Doziranje se određuje prema težini životinje. Ne treba deliti ampulu na pola osim ako uputstvo to izričito dozvoljava. Nepravilno doziranje može da bude nedelotvorno ili toksično. Posle nanošenja, ljubimac ne bi trebalo da se kupa, pliva ili da bude izložen jakoj kiši najmanje 48 sati, osim ako proizvođač navodi drugačije. Takođe, treba sprečiti da se ljubimac liže i da deca dolaze u direktan kontakt sa tretiranim delom kože.

Ogrlice protiv buva i krpelja

Ogrlice su praktične jer deluju duže i ne zahtevaju često nanošenje. Neke traju nekoliko meseci. Međutim, nisu sve jednake. Neke sadrže jače aktivne materije, neke su na biljnoj bazi, a neke su namenjene samo određenim vrstama životinja. Ogrlica mora da bude pravilno postavljena: dovoljno čvrsto da ne spadne, ali ne toliko tesno da žulja ili izaziva iritaciju. Kod pasa koji se kupaju ili plivaju, treba proveriti da li ogrlica sme da se kvasi.

Ogrlice mogu da izazovu iritaciju kože, promenu dlake ili alergijsku reakciju. Ako primetite crvenilo, svrab, perutanje ili promenu ponašanja, skinite ogrlicu i posavetujte se sa veterinarom. Kod mačaka nikada ne koristite ogrlice namenjene psima bez izričite preporuke veterinara, jer neke aktivne materije mogu da budu veoma toksične za mačke.

Šamponi protiv buva i krpelja

Šamponi deluju trenutno, na postojeće parazite. Mogu da pomognu kada je ljubimac već pun buva ili kada je potrebno da se smanji broj parazita pre primene drugog preparata. Međutim, šampon obično ne pruža dugotrajnu zaštitu. Njegovo dejstvo se ispere, a novi paraziti mogu da se pojave vrlo brzo. Zato se šampon najčešće koristi kao deo kombinovanog tretmana, a ne kao jedino sredstvo zaštite.

Prilikom kupanja obratite pažnju na to da voda ne uđe u uši, oči i nos. Šampon treba temeljno isprati. Ako je ljubimac osetljiv ili ima oštećenu kožu, izbegavajte agresivne preparate. Posle kupanja, sačekajte da se dlaka potpuno osuši pre nanošenja ampule ili ogrlice, osim ako uputstvo nalaže drugačije.

Sprejevi i prašci

Sprejevi mogu da se koriste za direktan tretman životinje ili za tretiranje prostora. Prašci se često koriste za tepihe, prostirke, kućice i druge površine. Oni mogu da budu efikasni, ali i veoma agresivni. Kod upotrebe sprejeva i prašaka u zatvorenom prostoru, neophodno je provetravanje i privremeno udaljavanje ljubimaca i dece. Nikada ne prskajte direktno u lice, oči ili uši životinje.

Posebno treba biti oprezan sa preparatima koji sadrže permetrin i slične insekticide. Oni su često bezbedni za pse kada se koriste po uputstvu, ali mogu da budu izuzetno opasni za mačke. Mačke mogu da se otruju čak i indirektno, preko kontakta sa psom koji je tretiran. Simptomi trovanja uključuju trzaje mišića, nesiguran hod, povraćanje, povišenu temperaturu, napade i depresiju. Ako posumnjate na trovanje, odmah idite veterinaru.

Kako tretirati stan, kuću i dvorište

Borba protiv buva i krpelja ne završava se na ljubimcu. Ako se ne tretira okolina, paraziti se vraćaju. Buve polažu jaja u tepihe, pukotine, posteljinu, nameštaj i prostirke. Krpelji mogu da se zadrže u dvorištu, travi, žbunju i na mestima gde borave životinje. Zato je tretman prostora jednako važan kao i tretman psa ili mačke.

Prvi korak je temeljno usisavanje. Usisajte tepihe, sofe, madrace, pukotine i prostore ispod nameštaja. Posle usisavanja, vrećicu ili sadržaj usisivača treba odmah izbaciti i prostor ponovo očistiti. Posteljinu, prostirke i odeću u kojoj ljubimac spava operite na visokoj temperaturi ako je materijal dozvoljava. Zatim primenite odgovarajuće sredstvo za tretiranje prostora, prema uputstvu. Tretman često treba ponoviti za 7 do 10 dana kako bi se uništile nove buve koje su se izlegle iz jaja.

U dvorištu obratite pažnju na travu, leje, ispod žbunja, kućice, ograde i mesta gde se ljubimac često zadržava. Neka sredstva za dvorište mogu da budu veoma jaka, pa ih koristite samo u skladu sa uputstvom i kada nema ljubimaca, dece ili drugih životinja u blizini. Posle tretmana sačekajte propisano vreme pre nego što se ljubimac vrati u prostor.

Mačke su posebno osetljive na preparate protiv parazita

Mačke imaju drugačiji metabolizam od pasa. Mnoge supstance koje su bezbedne za pse mogu da budu toksične za mačke. Zato nikada ne koristite pseće ampule, ogrlice, sprejeve ili šampone na mačkama bez prethodne provere sa veterinarom. Čak i ako mačka živi samo u stanu, može da dobije buve ili krpelje. Dovoljno je da ih unese vlasnik preko obuće, da dođe u kontakt sa psom koji izlazi napolje ili da se u dom unese tretirana odeća.

Ako u kući žive i pas i mačka, vodite računa o tome da se ne dodiruju dok se preparat na psu potpuno ne osuši. Mačka može da poliže tretiranu dlaku psa ili da spava na istom mestu. To može da izazove trovanje. Uvek se konsultujte sa veterinarom o tome koji preparati su bezbedni za sve životinje u domaćinstvu.

Simptomi bolesti koje prenose krpelji

Piroplazmoza ili babezioza je jedna od najpoznatijih bolesti koje prenose krpelji. Izazivaju je protozoe koje napadaju crvena krvna zrnca. Simptomi mogu da uključuju povišenu temperaturu, slabost, gubitak apetita, blede sluznice, tamnu mokraću, povraćanje i ubrzano disanje. Kod mladih i malih pasa bolest može da napreduje veoma brzo. Ako se ne leči na vreme, može da bude smrtonosna. Zato svaka sumnja zahteva hitan odlazak veterinaru.

Lajmska bolest se takođe prenosi ujedom krpelja. Može da izazove groznicu, malaksalost, šepanje, otok zglobova i bol. Neki psi nemaju izražene simptome, ali bolest može da ostavi posledice na zglobove, bubrege i nervni sistem. Anaplazmoza i erlihioza takođe mogu da izazovu visoku temperaturu, slabost, krvarenja i probleme sa krvnom slikom.

Kod mačaka se infekcije koje prenose krpelji često teže prepoznaju. Mačka može da bude mirnija, da manje jede, da povraća ili da ima promene u ponašanju. Ako znate da je mačka bila izložena krpeljima ili se vratila sa boravka napolju, a ponaša se drugačije, obratite se veterinaru.

Simptomi napada buva

Buve izazivaju svrab, češanje, crvenilo i iritaciju. Kod alergijskih životinja može da se pojavi intenzivno češanje, gubitak dlake, ranice i infekcije kože. Često se javljaju i male crne tačkice u dlaci, koje su znak prisustva buva. Ljubimac može da se češe po stomaku, leđima, repu ili vratu. Neke životinje postaju nemirne, drugе se povlače i manje se igraju.

Ako primetite buve, neophodno je istovremeno tretirati ljubimca i prostor. Samo kupanje šamponom često nije dovoljno jer jaja i larve ostaju u okolini. Zato je važno usisavati, prati posteljinu i koristiti sredstva za tretman prostora prema uputstvu. Ako je invazija jaka, najbolje je da se obratite veterinaru koji može da preporuči kombinaciju preparata.

Najčešći mitovi o buvama i krpeljima

Mit: Ako pas ima kratku dlaku, ne može da dobije buve ili krpelje. Istina: Kratka dlaka ne štiti od parazita. Krpelji se lako zakače i na kratku dlaku, a buve mogu da žive na svim vrstama dlake.

Mit: Zimi nema buva ni krpelja. Istina: Niske temperature smanjuju aktivnost, ali ne uništavaju parazite. U zagrejanim prostorima buve mogu da prežive cele godine, a krpelji mogu da budu aktivni i u blažim zimskim danima.

Mit: Ogrlica je dovoljna za potpunu zaštitu. Istina: Ogrlica može da pomogne, ali nije uvek dovoljna. Neke ogrlice deluju samo na određene parazite, neke se kvare u vodi, a neke izazivaju iritaciju. Najbolje je kombinovati mere zaštite i redovno pregledati ljubimca.

Mit: Prirodna ulja su potpuno bezbedna i jednako efikasna. Istina: Neka etarska ulja mogu da odbiju parazite, ali mogu i da iritiraju kožu, dišne puteve ili da budu toksična za mačke. Prirodno ne znači automatski bezbedno.

Mit: Dovoljno je jednom dati preparat i problem je rešen. Istina: Zaštita traje ograničeno vreme. Potrebno je redovno obnavljati preparat i prilagoditi plan sezoni, riziku i životnim navikama ljubimca.

Plan zaštite tokom cele godine

Sezona parazita obično traje od ranog proleća do kasne jeseni, ali topli dani mogu da produže rizik. U južnijim krajevima krpelji mogu da budu aktivni i zimi. Zato plan zaštite treba da bude fleksibilan. Početkom proleća proverite sa veterinarom koji preparat odgovara vašem ljubimcu. Tokom leta, kada je rizik najveći, pregledajte psa ili mačku posle svake šetnje. U jesen nastavite sa zaštitom dok temperature ne padnu, a zimi je prilagodite uslovima i riziku.

Ako ljubimac živi u stanu i izlazi samo kratko, i dalje može da bude izložen. Ako živi u dvorištu, boravi u visokoj travi ili se često druži sa drugim životinjama, potrebna je jača i doslednija zaštita. Redovno češljanje, kupanje, pranje posteljine i usisavanje deo su istog sistema. Nijedna mera sama po sebi nije dovoljna, ali zajedno mogu da drže parazite pod kontrolom.

Bezbednost u domu sa decom i ljubimcima

Preparati protiv buva i krpelja su hemijska sredstva. Čak i kada su namenjeni životinjama, treba ih čuvati van domašaja dece. Posle nanošenja ampule ili spreja, operite ruke. Ne dozvolite ljubimcu da liže tretirano mesto. Izbegavajte da deca spavaju u neposrednom kontaktu sa tretiranom životinjom dok se preparat potpuno ne osuši. Prostor u kome se koriste sprejevi ili prašci dobro provetrite.

Ako ljubimac pokaže neuobičajeno ponašanje posle primene preparata, kao što su povraćanje, drhtanje, nesiguran hod, obilno lučenje pljuvačke, apatija ili uznemirenost, odmah se obratite veterinaru. Ponesite ambalažu preparata ili zapišite koji je preparat korišćen i u kojoj količini. To može da pomogne veterinaru da brže odredi terapiju.

Kada je najbolje da se obratite veterinaru

Veterinar treba da bude prva osoba kojoj se obraćate kada birate preparat za zaštitu, naročito ako imate štene, mače, staru životinju, trudnu ili dojnu ženku, ili ljubimca sa hroničnim bolestima. Isto važi i ako je ljubimac već imao alergijsku reakciju na neki preparat. Veterinar može da proceni zdravstveno stanje, težinu, uzrast i rizik od parazita, pa da preporuči odgovarajuće sredstvo i dozu.

Hitno se obratite veterinaru ako primetite krpelja koji je duboko zakačen, ako ne možete da ga izvadite u celini, ako ljubimac ima temperaturu, odbija hranu, povraća, ima tamnu mokraću, blede sluznice, šepa, drhti ili je bezvoljan. Ne čekajte da simptomi prođu sami. Bolesti koje prenose krpelji mogu brzo da napreduju, a rana terapija spasava život.

Praktična checklista za vlasnike

• Pregledajte ljubimca posle svake šetnje ili boravka napolju.
• Koristite preparat prema preporuci veterinara i uputstvu.
• Ne menjajte dozu i ne kombinujte preparate bez saveta.
• Redovno perite posteljinu i usisavajte prostor.
• Tretirajte dvorište ako je ljubimac često u njemu.
• Vodite računa o mačkama ako u kući ima i pasa.
• Čuvajte preparate dalje od dece i hrane.
• Pratite ponašanje i zdravstveno stanje ljubimca.
• Ponovite tretman prostora za 7 do 10 dana ako je bila invazija buva.
• Konsultujte veterinara pre svake veće promene u zaštiti.

Zaključak: doslednost je najvažnija

Buve i krpelji su uporni, ali se uz pravilnu zaštitu mogu držati pod kontrolom. Ključ nije u jednom savršenom preparatu, već u kombinaciji nekoliko mera: redovnom pregledu, pravilnoj primeni preparata, higijeni prostora, tretmanu dvorišta i blagovremenoj reakciji. Ako primetite parazite, nemojte da čekate da se sami povuku. Reagujte odmah, ali bez panike i bez improvizacije. Najbolje rezultate daje miran, planiran pristup uz stručnu pomoć.

Zaštita od buva i krpelja nije jednokratna akcija. To je navika koja se ponavlja iz sezone u sezonu. Kada je uspostavite, vaš pas ili mačka mogu slobodnije da uživaju u boravku napolju, a vi ćete imati manje brige i više kontrole. Ako niste sigurni koji preparat je najbolji za vašeg ljubimca, počnite od veterinara. On će vam pomoći da napravite plan koji je bezbedan, efikasan i prilagođen upravo vašem psu ili mački.