Kako postati lice za bezbednost i zdravlje na radu - kompletan vodič kroz stručni ispit i zapošljavanje

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) u Srbiji poslednjih godina doživljava pravu renesansu. Posle dugog perioda u kome je bila zapostavljena i svedena na formalnu obavezu, danas postaje jedno od najperspektivnijih i najtraženijih zanimanja. Ako razmišljate da položite stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i započnete karijeru kao lice za BZR, ovaj vodič će vam dati sve neophodne informacije - od uslova i načina polaganja, preko saveta za učenje, do mogućnosti zaposlenja i plate.

Šta zapravo radi lice za bezbednost i zdravlje na radu?

Lice za bezbednost i zdravlje na radu (ranije nazivano i lice za BZR ili lice za zaštitu na radu) odgovorno je za organizovanje i sprovođenje mera kojima se štite život i zdravlje zaposlenih na njihovim radnim mestima. Njegovi zadaci obuhvataju izradu akta o proceni rizika, praćenje propisa, predlaganje preventivnih mera, vođenje evidencija, organizovanje lekarskih pregleda, obuku zaposlenih, saradnju sa inspekcijom rada, kao i svakodnevno prisustvo u radnoj sredini kako bi se uočile i otklonile opasnosti.

Ova uloga postaje sve značajnija jer zakonodavstvo sve strože sankcioniše propuste, a poslodavci shvataju da je ulaganje u bezbednost ne samo zakonska obaveza već i direktna ušteda - manje povreda, manje bolovanja i veća produktivnost.

Ko može da se bavi poslovima bezbednosti i zdravlja na radu?

Prema važećem Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslove BZR može obavljati lice koje ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Zanimljivo je da trenutni propisi ne uslovljavaju kandidata završenim fakultetom - ispit može polagati svako, bez obzira na stepen stručne spreme. To znači da i osoba sa završenom srednjom školom, medicinskom, ekonomskom ili gimnazijom, može steći zvanje lica za BZR.

Ipak, postoji razlika kada je reč o radu u agencijama za bezbednost i zdravlje na radu. Za te pozicije često se traži i odgovarajuće visoko obrazovanje, najčešće iz tehničko-tehnoloških, medicinskih ili bezbednosnih nauka. Pojedinci koji su završili fakultete iz oblasti zaštite na radu, zaštite životne sredine ili bezbednosti svakako imaju prednost, ali praksa pokazuje da se veliki broj lica za BZR zapošljava direktno u preduzećima, gde se priznaje samo položen stručni ispit i licenca (ako je potrebna).

Važno je napomenuti da se u javnom sektoru i u većim sistemima sve češće praktikuje da postojeći zaposleni polože ispit i preuzmu tu ulogu, umesto da angažuju novog radnika - tako se u domovima zdravlja, fabrikama, opštinama mogu sresti lica za BZR koja su po osnovnoj profesiji medicinski radnici, profesori tehničkog obrazovanja ili pravnici.

Struktura i sadržaj stručnog ispita

Stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu nije nimalo naivan - kandidati ga često opisuju kao zahtevan i psihološki naporan. Polaže se pred komisijom Ministarstva za rad, u prostorijama Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, a ceo proces uključuje četiri usmena i dva pismena dela. Ispit traje više sati, neretko i ceo dan, pa je pored znanja potrebna i dobra psihička pripremljenost.

Prvi deo - Opšti (međunarodni i domaći propisi)

U ovom delu ispituju se konvencije Međunarodne organizacije rada, ugovori o osnivanju Evropske unije (kao što su Rim, Mastriht, Lisabon), Ustav Republike Srbije i osnovni zakoni: Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o radu, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i podzakonski akti vezani za socijalnu zaštitu i zdravstveno osiguranje. Pitanja su konkretna - na primer, šta je licenca prema zakonu, koje su obaveze poslodavca, načela prevencije, inspekcijski nadzor, prava zaposlenih.

Drugi deo - Radno pravo i zdravstveno osiguranje

Ovaj segment pokriva detalje iz Zakona o radu i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju: zasnivanje radnog odnosa, radno vreme, odmori, godišnji odmor, zaštita invalida, kolektivni ugovori, benefirani radni staž, povreda na radu u smislu PIO, kao i prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Iako deluje lakše od ostalih delova, ispitivači umeju da pitaju i „izazovnije“ stavke, pa nije preporučljivo olako shvatiti ovu oblast.

Treći deo - Pismena procena rizika

Jedan od ključnih delova ispita jeste izrada akta o proceni rizika za konkretno radno mesto. Kandidat od ispitivača dobije naziv radnog mesta (npr. automehaničar, tesar, laborant, konobar, vozač viljuškara, radnik na iskopavanju uglja) i ima oko dva sata da sastavi potpunu procenu. Tu je dozvoljeno koristiti samo unapred pripremljen spisak opasnosti i štetnosti i eventualno odabranu metodologiju (najčešće Kinney metoda ili matrica 5x5), ali se literature ne može unositi. Potrebno je opisati tehnološki proces, opasnosti i štetnosti, mere zaštite, upotrebu ličnih zaštitnih sredstava, konačan zaključak o nivou rizika i legendu korišćene metode. Iako nema klasične odbrane, ispitivač detaljno pregleda napisano i može postaviti potpitanja u narednom usmenom delu.

Četvrti deo - Pravilnici i posebne mere zaštite

Ovo je prema iskustvima kandidata najteži deo ispita. Obuhvata veliki broj pravilnika: o preventivnim merama na radu, o gradilištima, o električnoj energiji, o buci, o vibracijama, o biološkim štetnostima, o opasnim materijama, o prvoj pomoći, o rukovođenju opremom za rad, o zaštiti od eksplozije, o radovima sa azbestom, o ličnoj zaštitnoj opremi, o radu na visini, o skelama, o mašinama, o evidencijama i mnogi drugi. Pitanja su izuzetno konkretna: granične i akcione vrednosti buke i vibracija, dokumentacija za rad sa visokim naponom, koliko luksa treba da bude osvetljenje radne prostorije, koje su oznake na instalacijama, šta sadrži prijava gradilišta, kakve su mere pri ručnom prenošenju tereta. Ispitivači očekuju precizno nabrajanje i brojne vrednosti, a ukoliko vide da kandidat zna, umeju i da pomognu dodatnim pitanjima.

Peti deo - Usmeni deo o proceni rizika

Poslednji korak je odbrana procene rizika i odgovori na pitanja iz ove uže stručne oblasti. Kandidat izvlači papirić sa tri pitanja i odgovara usmeno o svemu - od definicije opasnosti i štetnosti, preko elemenata mikroklime i ispitivanja radne okoline, do obaveza poslodavca i lica za BZR. Ispitivači traže razumevanje suštine, a ne bubanje napamet, pa je važno povezivati činjenice i pokazati logiku u odgovorima. Ako je procena rizika urađena korektno, ovaj deo najčešće ne predstavlja veliki problem.

Kakva je prolaznost na ispitu?

Prosečna prolaznost na celom ispitu kreće se oko jedne trećine od prijavljenih kandidata, što dovoljno govori o težini. Ipak, strah se često pokaže većim od samog ispita. Mnogi padaju na pravilnicima, jer nisu dovoljno precizno naučili brojeve i definicije, ili na proceni rizika, gde nisu uspeli da smisleno napišu akt za dato radno mesto. Pojavljuje se i problem treme - kandidati znaju gradivo, ali u trenutku blokiraju, pa ispitivač to tumači kao neznanje. Zato je psihička spremnost gotovo podjednako važna kao i samo znanje.

Priprema ispita - literatura i strategije učenja

Program ispita zahteva savlađivanje obimne materije - nekoliko zakona, desetine pravilnika, međunarodnih dokumenata. Zato je neophodno imati dobru literaturnu osnovu.

Šta je neophodno?

Na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Uprava za bezbednost i zdravlje na radu) postoji program polaganja koji jasno navodi koje zakone i pravilnike treba izučiti. Iako deluje konfuzno, u osnovi su to:

• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu sa svim izmenama
• Zakon o radu
• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju
• Ustav Srbije u delu o ljudskim pravima
• Konvencije MOR-a (81, 148, 155, 161 i druge)
• Osnivački ugovori EU
• Pravilnik o proceni rizika
• Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu
• Pravilnik o pregledima i ispitivanjima opreme za rad i ispitivanju uslova radne okoline
• Pravilnik o ličnoj zaštitnoj opremi
• Pravilnik o bezbednosti mašina
• Pravilnik o gradilištima
• Pravilnik o električnoj energiji
• Pravilnik o zaštiti od buke, vibracija, hemijskih i bioloških štetnosti
• Pravilnik o prvoj pomoći
• Pravilnik o radu sa azbestom i druge.

Koristiti skriptu ili ne?

Veliki broj kandidata se oslanja na skripte - sažete priručnike koji se mogu kupiti preko interneta za 1.000 do 2.000 dinara. One su pitanja i odgovori sistematizovane prema programu i mnogima znatno olakšavaju učenje. Međutim, nijedna skripta nije dovoljna sama po sebi. Iskusni polaznici ističu da u skriptama ne postoji baš sve, a ispitivači često postavljaju pitanja namerno van standardne literature. Zato se preporučuje kombinacija: pročitati celu zvaničnu literaturu, a za ponavljanje i utvrđivanje koristiti proverenu skriptu koja se redovno ažurira.

Takođe, brojne su pripremne obuke koje organizuju različite institucije i pojedinci. One traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja i namenjene su onima koji žele da detaljnije razumeju materiju, dobiju konkretne savete i nauče šta je bitno za sam ispit. Neki od predavača su dugogodišnji članovi ispitnih komisija, pa imaju odličan uvid u suštinu. Cene obuka se kreću od nekoliko desetina hiljada dinara, ali mnogi smatraju da se isplati, naročito ako firma plati troškove.

Koliko vremena treba za pripremu?

Zavisi od predznanja i dnevne posvećenosti. Oni koji su završili srodne fakultete (zaštita na radu, bezbednost, tehničke struke) mogu se pripremiti za dva-tri meseca svakodnevnog učenja. Kandidati bez prethodnog iskustva u ovoj oblasti obično izdvajaju bar tri do šest meseci. Bilo je i uspešnih primera gde su ljudi intenzivno učili svega dve do tri nedelje i položili, ali oni ističu da je to bilo izuzetno naporno i da su imali odličnu skriptu i podršku. Jedna od ključnih preporuka je ne oslanjati se samo na čitanje i prepisivanje, već aktivno ponavljati, međusobno se ispitivati i pokušati samostalno napisati procenu rizika za razna radna mesta.

Prijava ispita i troškovi

Prijavljivanje se vrši preko obrasca koji se šalje Upravi za bezbednost i zdravlje na radu (ranije poznatoj kao Uprava za BZR). Potrebno je uplatiti:

• Republičku administrativnu taksu,
• Taksu za prijavu ispita,
• Cenu samog ispita (trenutno oko 12.500 dinara za stručni ispit lica za BZR).

Ukupni troškovi prijave ispita, uključujući sve takse, iznose oko 13.500 - 14.000 dinara. Pored toga treba računati i na troškove prevoza, eventualnog smeštaja ako se ne živi u Beogradu, kao i na cenu literature i obuke. Za nekoga ko je nezaposlen ovo može biti značajan izdatak, ali mnogi poslodavci svojim zaposlenima plaćaju polaganje i sve prateće troškove.

Nakon prijave, kandidat dobija poziv za polaganje najranije dve nedelje pre termina. Termini se zakazuju otprilike jednom mesečno, u zavisnosti od broja prijavljenih. Često se čeka mesec ili dva od dana slanja prijave do samog ispita. Ispit se uglavnom održava vikendom, subotom i nedeljom, na poznatoj adresi (Terazije 41, dvorišna zgrada).

Šta nakon položenog ispita - licenca i zapošljavanje

Kada se položi stručni ispit, dobija se uverenje o položenom ispitu o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova BZR. Time se stiče pravo da se radi kao lice za bezbednost i zdravlje na radu u bilo kom preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji. Međutim, da bi se osnovala ili radila u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu (koja pruža usluge drugim firmama), potrebno je pribaviti i posebnu licencu. Licenca se izdaje nakon ispunjavanja dodatnih uslova (odgovarajuća stručna sprema, radno iskustvo) i podrazumeva njeno redovno obnavljanje na svakih pet godina, uz sakupljanje bodova na stručnim seminarima.

Koliko je plaćen posao i kakve su šanse za zaposlenje?

Potražnja za licima za BZR u Srbiji raste, delom zbog pooštravanja zakonskih obaveza, a delom i zbog sve veće svesti o značaju prevencije. Plate se znatno razlikuju u zavisnosti od vrste poslodavca, sektora, iskustva i obima odgovornosti. U državnim ustanovama i manjim domaćim firmama početne plate mogu biti relativno skromne - od 40.000 do 70.000 dinara. Sa iskustvom i napredovanjem na menadžerske pozicije u većim proizvodnim kompanijama, naročito stranim, zarade se penju i do nekoliko stotina hiljada dinara, a u retkim slučajevima i preko 1.500 evra mesečno.

Poslodavci često traže lice koje već ima položen ispit i može odmah da preuzme dužnost, pa se ulaganje u polaganje ispita brzo vraća. Ipak, treba znati da je ovo odgovoran i često stresan posao: obilazak terena, kontrola dokumentacije, komunikacija sa inspekcijom, praćenje brojnih propisa i stalna edukacija. Nije dovoljno samo „staviti potpis“; potrebno je stalno prilagođavanje novinama i konkretno rešavanje problema na licu mesta.

Najavljene izmene zakona - šta donosi budućnost?

Iako još uvek nije usvojen, najavljene su izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koje bi mogle značajno promeniti uslove. Prema nacrtu, planira se da ubuduće samo lica sa visokim obrazovanjem (tehničke, medicinske ili srodne orijentacije) mogu steći licencu i obavljati poslove BZR. Takođe, uvodi se obaveza redovnog usavršavanja i sakupljanja bodova za obnavljanje licence, što bi trebalo da podigne nivo profesionalizma, ali i da smanji broj onih koji su se njome bavili samo na osnovu položenog ispita. Sve dok novi zakon ne stupi na snagu, važe postojeća pravila - dakle, svako ko položi državni ispit može raditi kao lice za BZR.

Korisni saveti iz prakse

Na osnovu iskustava brojnih kandidata koji su se prijavljivali i polagali poslednjih godina, evo nekoliko praktičnih preporuka:

• Počnite sa pregledom celokupne literature na vreme. Nemojte učiti isključivo po pitanjima koja kruže internetom - ispit često donosi nove formulacije.
• Fokusirajte se na pravilnike. Tu padne najviše ljudi. Detaljno proučite one o gradilištima, električnoj energiji, buci, vibracijama, biološkim štetnostima, opasnim materijama, kao i Pravilnik o bezbednosti mašina (koji je iznenađujuće čest na ispitu iako se ranije mislilo da se ne položu svi delovi).
• Razradite nekoliko primera procene rizika za različita radna mesta. Iako ne znate koje će vam dati, vežba će vam pomoći da brzo razmišljate i povežete opasnosti, mere i metodologiju.
• Ne zaboravite na definicije i brojne vrednosti. Na primer, granična vrednost buke je 85 dB, akciona 80 dB; vibracije za šaku-rakicu su 5 m/s², za celo telo 1,15 m/s²; minimalno osvetljenje na gradilištu je propisano standardom i često se pita.
• Pridružite se grupama ili forumima (samo za informacije, bez deljenja ličnih podataka) gde možete razmeniti iskustva, pitanja sa ispita i primere. Iako ponavljanje tuđih pitanja ne garantuje uspeh, daje dobru orijentaciju.
• Na dan ispita budite odmorni i smireni. Ako nešto zaboravite, ne paničite. Ponekad će vam ispitivač postaviti potpitanje da vam pomogne da se setite, ali ako odgovorite „ne znam, nisam to spremio/la“ i ne pokažete nikakvo znanje iz te oblasti, u većini slučajeva neće tolerisati.
• Kad pišete procenu rizika, ispoštujte sve korake: opišite radno mesto, tehnološki proces, popišite opasnosti i štetnosti (podela na fizičke, hemijske, biološke, psihofiziološke), navedite mere zaštite, izračunajte rizik odabranom metodom, dodajte zaključak i legendu.

Zaključak

Bezbednost i zdravlje na radu je dinamična i odgovorna oblast koja nudi stabilno zaposlenje i mogućnost stalnog učenja. Iako put do zvanja lica za BZR zahteva ozbiljnu posvećenost učenju i značajno materijalno ulaganje, krajnji rezultat je diploma koja je sve cenjenija na tržištu rada. Bez obzira na to da li dolazite iz medicinske struke, pravne, tehničke ili ste tek završili gimnaziju - dok god imate volje i strpljenja da savladate propise, možete postati uspešno lice za bezbednost i zdravlje na radu. Iskoristite trenutak dok još važe postojeći, liberalniji uslovi, pripremite se temeljno i zauzmite svoje mesto u preventivi - jer svako može da doprinese boljoj i sigurnijoj radnoj sredini.